Da bismo razumeli zašto učenje kroz igru funkcioniše, prvo moramo shvatiti šta nas tačno čini srećnim dok igramo. Zašto je igranje prijatno, uzbudljivo? Naš mozak luči dopamin. Zamislite to kao poruku. Ona se čuva u „sefu“ dok ne dobijemo nagradni stimulans. Tada se oslobađa i putuje kroz naše neurone do dela mozga koji izaziva emocije i poručuje „Sada se osećamo dobro. “
Dakle, šta je u igri to što je čini nagrađujućom – šta je to što pokreće oslobađanje poruke? Ima nekoliko faktora. Pobediti u igri je očigledan faktor, bez obzira da li igrate protiv ljudi, kompjutera ili protiv sebe, što nas dovodi do postizanja ciljeva. Usavršavanje veština, završavanje izazova ili dostizanje rezultata koji zahtevaju napor je takođe deo koji ima smisla. Međutim, paradoksalno je to što se još više dopamina oslobađa u trenutku pre nego što saznamo ishod, gotovo odmah nakon što počnemo da igramo jer on zapravo dolazi iz iščekivanja. To je osećaj uzbuđenja pre nego što saznate šta dolazi sledeće – kako se priča nastavlja, da li ćete pobediti ili koliko bodova ćete osvojiti. Ovo osećanje je još važniji izvor dopamina nego sam ishod. To je takođe razlog zašto u najekstremnijim slučajevima ljudi nastavljaju da igraju čak i kada gube jer nas unošenje novčića u automat uzbuđuje više nego stvarna nagrada.
U obrazovnim kontekstima, učenje kroz igru pokazalo je povećanje motivacije kod mladih, aktivnog učešća i rezultata učenja. Aspekti igara koji su posebno efikasni u obrazovnim okruženjima su:
- Interaktivno pripovedanje – čini da mladi budu više angažovani iščekujući šta će se desiti sledeće i kako će se priča završiti.
- Praćenje napretka – posebno vizuelne reprezentacije napretka pomažu mladima da prate svoj napredak, postavljajući jasne ciljeve učenja i promovišući odgovornost.
- Trenutne povratne informacije – instant povratne informacije o učinku pojačavaju učenje i usmeravaju mlade ka unapređenju.
Konkurencija i saradnja – zdrava konkurencija i zajednički izazovi motivišu mlade da se istaknu dok istovremeno promovišu timski rad i socijalne veštine.
Na kraju, važno je ne gledati na učenje kroz igru kao univerzalno rešenje.Što je iskustvo personalizovanije, to su bolji obrazovni rezultati i to je ono čemu težimo u našem DigiCity projektu!
