Digitalni identitet se sastoji od niza digitalnih tragova. Fotografije, komentari i lajkovi koje šaljemo ili primamo grade naše „onlajn JA“ i oblikuju našu reputaciju. Kao kustosi muzeja o nama samima, svakodnevno odlučujemo koji će delovi nas postati eksponati, a koje ćemo zadržati kao privatne. Na taj proces utiču različiti faktori.

Kreiranje „digitalnog JA“

Ljudi imaju tendenciju da prikazuju elemente koji odgovaraju njihovom idealnom ja, a ne realnoj slici o sebi. Na to ih pokreće želja za odobravanjem ali i podsvesna potreba da zadrže kontrolu nad tim kako ih drugi doživljavaju i kako sami sebe doživljavaju. Onlajn identitet je, dakle, često pokušaj da se pronađe ravnoteža između onoga što jesmo i onoga što bismo želeli da budemo.
Fardouli i Vartanian (2016) navode da često korišćenje vizuelnih platformi (poput Instagram i Snapchat) povećava nezadovoljstvo sopstvenim telom i životom jer digitalni prostor snažnije podstiče koncept idealnog ja.

U digitalnom okruženju gledamo u svoje uzore i upoređujemo se sa njima. Tako postajemo deo začaranog kruga jer ponovljena izloženost „unapređenim“ identitetima drugih dovodi do iskrivljene slike o sebi. Prema istraživanju Reinecke i Trepte (2014), dugotrajno pretvaranje da smo neko drugi u onlajn prostoru može povećati nivo stresa – što je veći jaz između našeg stvarnog i digitalnog ja, to je lošije po naše mentalno zdravlje.

Pored toga, same platforme, uključujući njihove korisničke norme, utiču na prirodu načina na koji otkrivamo informacije o sebi. LinkedIn očekuje profesionalan ton, Instagram teži vizuelnoj estetici, dok Reddit i Discord često favorizuju anonimnost. Svaki od ovih prostora oblikuje drugačiju verziju našeg „JA“.

Dva lica anonimnosti

Istraživanje Zloteanu i saradnika (2018) pokazuje da nas čak i u digitalnom okruženju pokreće logika društvene reputacije. Na platformama gde je identitet povezan sa stvarnim imenom i ocenama, gradimo „digitalni kredit“ – trudimo se da delujemo pouzdano, dosledno i profesionalno. Nasuprot tome, anonimnost omogućava eksperimentisanje i iskrenost ali i zloupotrebe. Squicciarini i Griffin (2012) primećuju da ukoliko prijatelji nekog korisnika dele određenu vrstu sadržaja, korisnik je skloniji da ga podeli i sam jer to doživljava kao društvenu normu unutar svog kruga.

Anonimnost je poput plodnog tla za trolove, dezinformacije i uznemiravanje – najčešće bez posledica. Ovaj fenomen nazivamo efektom disinhibicije, koji uklanja barijere, slabi empatiju i čini da se ljudi osećaju manje odgovornima za svoje postupke. Anonimnost takođe može podstaći polarizaciju i radikalizaciju, jer ekstremni stavovi češće izazivaju reakcije i samim tim ih društvene mreže dodatno promovišu, dok se negativne posledice ne osećaju direktno, licem u lice (Kim, Ellithorpe i Burt, 2023)

Ipak, anonimnost ima i svoju dobru stranu. Istraživanje Mathew i saradnika (2018) analiziralo je više od pet miliona objava na platformi Quora (virtuelnom forumu za diskusiju) i pokazalo da su pitanja postavljena anonimno češće bila povezana sa osetljivim, ličnim i intimnim temama poput depresije, seksualnosti, porodičnih problema i identiteta. S druge strane, objave pod stvarnim imenima korisnika uglavnom su bile činjenične, neutralne i društveno „bezbedne“.

Ovo pokazuje da autentičnost ponekad proističe upravo iz zaštite koju anonimnost pruža. Mogućnost da sakrijemo svoje ime daje nam slobodu da govorimo o teškim istinama bez straha od osude. Na taj način anonimnost može paradoksalno postati alat za iskrenost – omogućava nam da budemo svoji tamo gde bi iskrenost mogla da zaboli.

Pseudonimnost: autentičnost pod maskom

Između potpune anonimnosti i potpune transparentnosti postoji „zlatna sredina“ poznata kao pseudonimnost. Kako navodi Van der Nagel (2015), pseudonimni nalog omogućava korisniku da izgradi stabilan i autentičan identitet pod zaštitiom kamuflaže. On omogućava eksperimentisanje ali i preuzimanje odgovornosti. Pseudonimnost spaja sigurnost anonimnosti, mogućnost samoizražavanja i kredibilitet javnog identiteta. U okruženju u kojem svaki status, komentar ili mišljenje može postati predmet osude, maska postaje oblik samoodbrane.

Istraživanja o digitalnom identitetu (Zloteanu i dr., 2018; Mathew i dr., 2018) ukazuju da je sposobnost svesnog upravljanja sopstvenim onlajn identitetom ključna digitalna veština budućnosti. To nije samo pitanje zaštite privatnosti već i razumevanja načina na koji naše prisustvo u digitalnom okruženju utiče na druge.

Kretanje kroz identitet u digitalnom dobu

Da li te zanima kako tvoj digitalni identitet oblikuje tvoje onlajn iskustvo i uticaj u stvarnom svetu? Projekat DigiCity je tu da te provede kroz složenosti upravljanja tvojim digitalnim prisustvom sa samopouzdanjem i bezbednošću.

Uz resurse koje nudi DigiCity, naučićeš kako da se snađeš u rizicima anonimnosti i pseudonimnosti, da donosiš pametne i informisane odluke i da zaštitiš sebe u digitalnom okruženju.

Ne budi samo pasivan korisnik — budi aktivan, samouveren i odgovoran digitalni građanin!

Reference:

• Fardouly, J., & Vartanian, L. R. (2016). Social media and body image concerns: Current research and future directions. Current Opinion in Psychology, 9, 1–5. https://doi.org/10.1016/j.copsyc.2015.09.005
• Kim, J., Ellithorpe, M. E., & Burt, K. B. (2023). Online anonymity, disinhibition, and aggression: Examining the psychological mechanisms behind online misconduct. Computers in Human Behavior, 144, 107692. https://doi.org/10.1016/j.avb.2023.101856
• Mathew, B., Dutt, R., Goyal, P., & Mukherjee, A. (2018). Analyzing the impact of anonymity in online Q&A communities. Proceedings of the International AAAI Conference on Web and Social Media, 12(1), 360–369. https://doi.org/10.48550/arXiv.1811.07223
• Reinecke, L., & Trepte, S. (2014). The authenticity of self-presentation on the Internet: Negative effects of being discrepant from one’s real self. Computers in Human Behavior, 30, 95–103. https://doi.org/10.1016/j.chb.2013.07.030
• Squicciarini, A. C., & Griffin, C. (2012). An informed model of personal information release in social networking sites. arXiv preprint arXiv:1206.0981. https://arxiv.org/abs/1206.0981
• Van der Nagel, E. (2015). Anonymity, pseudonymity, and the agency of online identity: Examining the social practices of r/Gonewild. Feminist Media Studies, 15(2), 273–288. https://doi.org/10.1080/14680777.2014.887817
• Zloteanu, M., Harvey, N., Tuckett, D., & Livan, G. (2018). Digital identity: The effect of trust and reputation information on user judgement in the sharing economy. PLoS ONE, 13(12), e0209071. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0209071