You are currently viewing Kultura otkazivanja i trolovanje: Erozija digitalne empatije

Kultura otkazivanja i trolovanje: Erozija digitalne empatije

Virtuelni prostori pružaju mogućnost mladima da se izraze na različite načine i da se globalno povežu. Međutim, osim problema o kojima se često govori, poput digitalnog nasilja i lažnih vesti, postoje i drugi oblici ponašanja kao što su kultura otkazivanja i trolovanje (eng. cancel culture i trolling) koji mogu loše uticati na empatiju i pokvariti onlajn interakcije.

Razumevanje problema

Kultura otkazivanja odnosi se na kolektivnu praksu, sličnu bojkotu, koja uključuje povlačenje podrške date pojedincima, brendovima ili institucijama nakon što se u javnosti pokažu problematičnim ili počine delo koje se smatra nemoralnim. Prvobitno zamišljeno kao oblik društvene odgovornosti, kultura otkazivanja evoluirala je u nešto što je ponekad kazneni i preterani oblik digitalne odmazde. Umesto da podstiče promišljanje i promenu, često se svede na javno sramoćenje i društveno izopštavanje pojedinaca čiji su postupci pogrešno protumačeni ili preuveličani.

Trolovanje, s druge strane, uključuje namerno onlajn provociranje ili uznemiravanje drugih koristeći inflamatorne, uvredljive, nepovezane, apsurdne ili uvredljive komentare. Dok neki trolovi to rade iz dosade ili zabave i imaju ograničen uticaj, drugi targetiraju pojedince ili zajednice koristeći uznemiravanje, pretnje ili govor mržnje prerušene u ruganje ili „šale” da bi opravdali ozbiljne posledice tih postupaka.

Uticaj na digitalnu empatiju

Kao što je objašnjeno u prethodnim člancima, empatija, odnosno sposobnost da razumemo osećanja drugih, je osnova za komuniciranje s poštovanjem i rešavanje sukoba. Društvena i digitalna empatija proširuje tu ideju na šire društvene i moderne kontekste, omogućujući pojedincima da uzmu u obzir proživljena iskustva ljudi iz drugih sredina i perspektiva. U teoriji, internet bi trebalo da bude katalizator za empatiju jer povezuje različite glasove širom sveta i omogućava da informacije budu lako dostupne, boreći se na taj način protiv neznanja i predrasuda. Međutim, u praksi, čini se da porast slučajeva nepoželjnih oblika ponašanja kao što su kultura otkazivanja i trolovanje pokazuju da ima suprotan efekat:

1. Dehumanizacija i eho-komore

I kultura otkazivanja i trolovanje oduzimaju ljudskost svima koji su uključeni. Kada je neko „otkazan”, on ili ona je sveden na jedan postupak ili izjavu, gde je malo prostora ostavljeno za konstruktivni dijalog, iskupljenje ili odbranu od potencijalno pogrešno protumačenih tvrdnji. Ta dinamika podstiče mentalitet „mi protiv njih”, gde svi oni koji odstupaju od normi grupe ili oni koji podele nejasne, obmanjujuće ili pogrešne tvrdnje bivaju ocrnjeni umesto da se sa njima pokrene konstruktivni dijalog. Empatija se tada žrtvuje zarad performativnog besa.

Slično tome, trolovanje buja na mestima gde je empatija na niskom nivou. Trolovi se često kriju iza anonimnosti i ne smatraju svoje žrtve pravim ljudima sa osećanjima. Kao što efekat onlajn dezinhibicije sugeriše, nedostatak trenutne društvene povratne informacije u digitalnim prostorima može dovesti do toga da se korisnici ponašaju agresivnije ili neprimerenije nego što bi se ponašali u stvarnosti (Suler, 2004).

2. Zamor empatije i desenzitizacija

Stalno bombardovanje skandalima i konfliktima može dovesti do zamora empatije, fenomena kada korisnici postaju emocionalno otupeli na patnje drugih i kada se iskrena empatija zameni cinizmom i apatijom. Mladi se posebno mogu naći u situaciji da sagledavaju moralnu osudu ili odgovornost više kao zabavu ili rutinu nego kao priliku za unapređivanje, što obično za rezultat ima nepotrebna i nefer „otkazivanja”.

3. Utišavanje glasova ranjivih grupa

Iako se kultura otkazivanja često predstavlja kao alat za pojačavanje glasova iz marginalizovanih grupa, može ih i utišati. Ljudi iz grupa koje su slabije predstavljene mogu biti nesrazmerno češće na meti napada ili se plašiti da javno govore o nekim problemima zbog rizika da će njihove tvrdnje biti pogrešno shvaćene ili upotrebljene protiv njih. I trolovanje nesrazmerno više pogađa žene, populaciju LGBTQ+, ljude sa invaliditetom ili nacionalne manjine, normalizujući diskriminatorno razmišljanje i doprinoseći neprijateljskim digitalnim okruženjima koje ne podstiču građansko učešće i podrivaju veštine digitalnog građanstva (Jane, 2017).

Podsticanje empatije onlajn

Da bismo se suprotstavili ovim negativnim trendovima, obrazovanje u oblasti digitalnog građanstva mora u prvi plan staviti medijsku pismenost, kritičko razmišljanje i empatičnu komunikaciju. Mladi treba da razviju sposobnost da:

  • Naprave razliku između društvene odgovornosti i pravde koju deli rulja.
  • Prepoznaju kada je sadržaj napravljen da izazove bes.
  • Rešavaju konflikte na konstruktivan način.
  • Promisle o tome kako njihovi onlajn postupci utiču na druge u emotivnom smislu.

Pored toga, platforme nose deo odgovornosti: funkcionalnosti kao što su uređivanje komentara, mehanizmi za prijave i poruke koje podstiču kulturnu diskusiju mogu pomoći u promociji empatije. S druge strane, algoritmi koji guraju sadržaj koji dobija veliki broj negativnih reakcija i automatskih odgovora koji neadekvatno procenjuju prijavljeni sadržaj, mogu narušiti digitalnu empatiju i podstaći apatiju.

 

U zaključku, kultura otkazivanja i trolovanja mogu delovati kao suprotnosti – jedno je moralni krstaški rat, drugo hobi za ruganje – ali oba urušavaju empatični aspekt onlajn komunikacije i mogu imati dalekosežne posledice na pojedince koji ih dožive, budu uvučeni u njih ili postanu njihove žrtve.

Da bi se digitalno građanstvo razvijalo, nastavnici, roditelji i tehnološke kompanije moraju raditi zajedno da bi podsticali empatiju, promišljanje i inkluzivni dijalog. Materijali u okviru našeg projekta DigiCity imaju za cilj da to postignu, pružajući zanimljive i dinamične materije za mlade koji se zasnivaju na stvarnim situacijama i koriste odgovarajuće digitalne veštine i onlajn reflekse.

Pratite nas i otkrijte naše materijale i igre koje pomažu mladima da postanu odgovorniji, humaniji i empatičniji digitalni građani!

 

Reference